Јавни електронски сервис за санитарни надзор

Јавни електронски сервис за санитарни надзор на територији АП Војводине

 У складу са Законом о утврђивању надлежности Аутономне Покрајине Војводине („Службени гласник РС”, број 99/2009и 67/2012 – одлукаУС) органи покрајинске управе су надлежни за послове инспекцијског надзора на територији АП Војводине. Обим ових послова је веома велики, јер инспекцијски надзор обухвата различите секторске области.

Акционим планом Стратегије еУправе покрајинских органа (2007.) предвиђено је проширење управљања активностима у области образовања, културе, социјалне и здравствене политике из надлежности Покрајине усмереним ка организацијама.

Конкретно, у области здравствене политике у Војводини, планирана је подршка организацији и спровођењу здравствене заштите из надлежности Покрајине (реализација по фазама). У склопу ових активности, као прва фаза, планирана је реализација софтверског систем за подршку санитарноинспекцијског надзора на територији АПВ.

У складу са горенаведеним приступило се изради Јавног електронског сервиса за санитарни надзор на територији АПВ, крајем 2010. године. На основу техничке спецификације коју је сачинио Сектор за санитарни надзор уз техничку помоћ Управе за заједничке послове покрајинских органа, после спроведеног конкурса овај посао је додељен Факултету техничких наука у Новом Саду.

Као основа за израду софтверског система коришћени су бројни документи, око 90 законских и подзаконских аката.

Софтвер је конципиран у складу са препорукама о Доброј међународној пракси у организацији рада инспекција која је сублимирана у препорукама Светске банке датим у студији „Приручник добре праксе инспекцијског пословања“ (Good Practices for Business Inspections – Guidelines for Reformers, World Bank Group / Small and Medium Enterprise Department – 2006).

Препоруке су следеће:

  • прецизно законом регулисати надлежност инспекција;
  • ограничити инспекције на примену само оних прописа који су објављени у службеним листовима или су на други начин лако доступни јавности;
  • успоставити детаљне, транспарентне и конзистентне процедуре, које покривају сваки корак у инспекцијским поступцима;
  • подизати квалитет инспекција, кроз обавезне обуке запослених у релевантним областима и побољшати услове за њихов рад;
  • санкције које изричу инспектори треба да буду пропорционалне тежини повреде и треба да доведу до брзе корекције проблема;
  • акценат у раду инспекција треба да буде на обезбеђењу поштовања прописа, а не на прикупљању накнада;
  • спроводити надзор над радом инспекција, која у пракси подразумева контролу испуњења прецизно постављених циљева, контролу рада кроз рад по жалбама и публикацију периодичних извештаја о раду инспекција;
  • креирање релевантне базе података по секторима и привредним субјектима и спровођење инспекцијских поступака у односу на привредне субјекте и активности где је ризик највиши, уз заштиту поверљивих пословних информација;
  • успостављање јавне базе података са релевантним информацијама о ризицима у секторима и привредним субјектима, уз заштиту поверљивих пословних информација;
  • транспарентност рада кроз интернет страницу на којој се налази регулатива, пракса, поуке о жалбеним поступцима, одговори на најчешће постављана питања, едукациони материјали и сл;
  • да инспекције треба да обезбеде да им се једноставно подносе пријаве, како у односу на трећа лица чији рад подлеже њиховој контроли, тако и у односу на рад самих инспектора, као и анонимност подносиоцу пријаве, где год је то могуће (ради ефикасног поступања по пријавама, потребно је овај посао поверити независној јединици у оквиру инспекције);
  • организацију инспекција тако да се раздвоје послови доделе предмета у рад (организовања ко и где врши конкретну инспекцију) и рад на конкретном предмету, као и изрицања санкције, тамо где иста није мандатна;
  • механизме за избегавање корупције, као нпр. регионалну ротацију инспектора, плату која одговара плати у привреди и др;
  • координацију у раду различитих инспекција и размену података, тако да се обезбеди да инспекције од привредних субјеката не траже идентичну информацију више од једног пута.Пре израде софтверског система извршенојеснимањестања: дефинисање свих пословних процеса, учесника и докумената – прописаних образаца уобласти инспекцијског надзора у складу са важећим законским прописима. Евидентирани су и детаљно анализирани пословни токови, начин комуникације и размене података, обавезе и радни задаци свих запослених у Покрајинском секретаријату за здравство, социјалну политику и демографију, који на било који начин учествују у процесу санитарног надзора.Софтверски систем је пројектован и реализован тако да подржи све процесе који се у Покрајини одвијају у склопу вршења санитарног надзора у складу са релевантном законском регулативом. Систем подржава нови „електронски” начин пословања у овој области ускладусаважећим прописима,ускладусаобимомтихпословаиначиномнакојисетипословиобављајуупракси.Систем је тако пројектоватан и реализован да се накнадно, у складу са потребама,могу додавати нови модули и нове функционалности софтверског система.Софтверски систем је обезбедио следеће функционалности:
  • Дефинисане су неопходне обуке и тренинг за запослене који треба да користе систем у свом свакодневном раду.
  • Софтверски систем омогућава чување свих формираних неопходних података, који се користе заанализе, статистику, израдупотребнихстратегија, плановаипрограма и предузимање одговарајућих мера. У том смислу, софтверски систем има функцију контроле и праћења стања у области вршења санитарног надзора на територији АПВ.
  • Дефинисана је детаљна спецификација софтверског система за подршку санитарног надзора на територији Покрајине. То је подразумевало прецизну спецификацију функционалних и нефункционалних карактеристика софтверског решења које треба реализовати. После снимања стања установљена је потреба да се дефинишу и специфицирају неопходни додатни информациони сервиси, софтверски, хардверски, комуникациони и други ресурси.
  • Основни задатак софтверског система је да обезбеди креирање, обраду и размену докумената који се појављују у пословним процесима инспекцијског надзора који врше органи покрајинске управе. Документи треба да се централизовано складиште у електронској форми.
  • подршку за креирање и одржавање електронских база података (база прописа, база објеката под санитарним надзором и база описа пословних процеса инспекцијског надзора – контролне листе),
  • подршку за преузимање података од Агенције за привредне регистре (АПР) и Привредног суда, Института и завода за јавно здравље
  • подршку за вршење инспекцијског надзора (креирање, обрада и размена електронских докумената),
  • подршку за управљање организацијом и распоређивањем послова инспекцијског надзора (тј. модул за додељивање предмета, који користи базу пондерисаних објеката и контролне листе, а који треба да омогући руководиоцу (начелнику) да инспекторима додељује предмете,
  • експертски систем за аутоматизовану подршку доношењу мера (модул за доношење мера на основу чекирања контролних листа; овај модул треба да омогући увид претпостављенима када је инспектор одговоран за чињење или нечињење, што ће имати значајан ефекат на онемогућавање корупције),
  • подршку за извештавање,
  • подршку за претходно обавештавање пословних субјеката или лица која су предмет инспекцијског надзора,
  • подршку контроли приступа и
  • подршку дигиталном потписивању докумената.У априлу месецу 2014. године, Друштво за информатику Србије доделило је Плакету за иновативну примену ИТ у пословном окружењу за софтвер „еИнспекција“ ауторима: доц. др Ђорђу Обрадовићу, др Милану Парошком и др Рајку Булатовићу.
  •  
  • У јануару месецу 2013. године, у функцију је стављен Јавни електронски сервис за санитарни надзор на територији АП Војводине.